Zlatni dečko plete srebro

Zlatar Marko Milić (22) najmlađi je filingranista u Srbiji sa sertifikatom. U njegovoj radionici nastaju fantastični ručno rađeni predmeti i unikatni nakit

SA samo 22 godine Marko Milić iz Paraćina završio je saobraćajnu školu, prekvalifikovao se u zlatara, učio drevnu tehniku filigranskog zanata kod poznatog majstora iz Prizrena i još ne prestaje da se usavršava. U međuvremenu, na kućnu adresu stigao mu je sertifikat Ministarstva privrede da se njegovi ručno izrađeni crkveni predmeti i nakit izrađen tehnikom filigrana proizvodi starog umetničkog zanata, te mogu nositi oznaku "otvorene šake".

Ponosan na priznanje, Marko objašnjava da ga je čekao duže vreme, te da je komisija Ministarstva u kojoj je bio i predstavnik Udruženja zlatara Srbije celi dan provela u njegovoj radionici kada je on demonstrirao tehniku rada.

- Oduvek su me privlačili stari zanati i to oni pipavi i precizni, a posebno zlatarstvo mada sam ja prva generacija u porodici koja se time bavi. Savladao sam sve, pa i izradu nakita, što je deo osnovne obuke u zlatarstvu, ali me je filigran kao stara tehnika ručne izrade posebno zanimao. Na takav način, korišćenjem žice, nakit i razni umetnički predmeti pravljeni su još nekoliko hiljada godina pre Hrista. Filigran se radio još u Egiptu, pa u Vizantiji i srednjovekovnoj Srbiji, a preživeo je i Turke. Ja sam svog majstora koji mi je obučio pronašao u Prizrenu i dugo sam s njim pregovarao pre nego što je pristao da mi prenese znanje - priča Marko, koji i nakon osmomesečne obuke ne prestaje da uči.

Kad je savladao zanat, imao je samo 19 godina, a sada je najmlađi filigranista sa sertifikatom Ministarstva privrede. Zapravo, u ovoj oblasti do sada su data samo dva takva sertifikata. Od svih unikata koje je do sada u srebru napravio, najviše je crkvenih predmeta. To su stona i viseća kandila, činija za pričesni hleb, prestoni krst, stalak za uskršnje jaje, kutijice za tamjan i za crkvene relikvije, okovi za ikone... Marko se oduvek oduševljavao vizantijskom umetnošću i ikonografijom. Kad počne da radi konkretan predmet, ne izlazi iz radionice bukvalno danima. Pokazuje nam prestoni krst koji koriste sveštenici za pričešće i svećenje vodice, prvi koji je napravio pre tri godine i koji sad već ima jaku prirodnu patinu.

- Rađen je od srebra finoće 950, težak je 187 grama i za njega sam od majstora dobio pohvalu. A ova kutija u mojim rukama je najveći predmet koji sam uradio do sada. Služi za odlaganje crkvenih relikvija i ima 380 grama. Izvlačenje srebrne žice za nju trajalo je nedelju dana, a sama izrada kutije još pet nedelja. Proces rada je inače takav što srebro nabavljam u obliku granula, zatim ga topim i pravim leguru sa bakrom, a onda ručno izvlačim tanke žice za ispunu predmeta. Čisto srebro nema dovoljnu čvrstoću, zato se i dodaje bakar, ređe cink. Zadovoljan sam kad predmet bude onakav kako sam ga zamislio, bilo da je crkveni ili ukrasni. Kad je o nakitu reč, on nije za svakodnevno nošenje jer je vazdušni filigran vrlo osetljiv i lako se deformiše pri udarcu.

Za izradu predmeta težih od 30 grama Marko, zbog cene, koristi srebro. Kupovinu materijala finansiraju njegovi roditelji, a to uopšte nije malo: cena kilograma rafinisanog srebra je oko 500 evra, a zasad veoma malo većih predmeta uspe da proda. Kad je u pitanju nakit, proda nekoliko komada mesečno jer i ta roba traži specifičnog kupca. Cena unikata je oko 5 evra po gramu. Za veći predmet, kad se pomnoži sa gramažom, dobija se prilična cena, pa bi za prestoni krst, recimo, trebalo izdvojiti oko 900 evra, ili za predmet od 400 grama najmanje 2.000 evra, što jedva pokriva troškove izrade i vreme. U takvoj situaciji, mladi srpski filigranista tržište za svoju umetnički rad vidi u inostranstvu.

IMA RADIONICU, NEMA RADNjU

I pored registrovane zlatarsko-filigranske radionice "Putir", Marko još nije otvorio svoju radnju, a i neće brzo jer bi u Paraćinu bio osmi. Tvrdi da su zlatare danas uglavnom trgovine, a služe još samo za popravku nakita i za otkup. U prodaji običnog serijskog nakita konkurencija je ogromna, a za radnju u kojoj bi se prodavala njegova ručna proizvodnja potrebno je mnogo novca, vremena i šegrta.

RADI ZA CRKVU SVETE TROJICE

Sve predmeti koji se koriste u srpskim pravoslavnim obredima trebalo bi da budu u od srebra, pa tako Hram Svete Trojice u Paraćinu ima dosta srebrnine koju Marko, po dogovoru, popravlja i čisti. Ponekad za ovu crkvu uradi i novi predmet, ali retko jer i Crkva sve manje obogaćuje svoje riznice.

Izvor: link

Arhiva vesti...