Samo jedan slučaj nestale bebe stigao do Strazbura

Zbog odugovlačenja postupka za utvrđivanje očinstva popularnog pevača, Srbija je platila njegovoj ćerki 5.000 evra, jer je povređeno pravo na poštovanje privatnog života

Tri decenije posle porođaja u Medicinskom centru u Ćupriji, Zorica Jovanović dobila je presudu suda u Strazburu. Povređeno je njeno pravo na poštovanje porodičnog života, iz člana osam Evropske konvencije, zbog toga što joj država u kontinuitetu nije pružala pouzdane informacije o sudbini njenog sina.

Deset hiljada evra morala je da joj isplati Srbija zbog duševne boli i patnje, a dosuđeno je i 1.800 evra za troškove sudskog postupka.

Reč je o jednom od najpotresnijih slučajeva iz afere o krađi beba iz porodilišta u Srbiji. Rođen je zdrav dečak, bez ikakvih smetnji i problema. Dva dana kasnije, dežurni lekar u porodilištu obavestio je majku da je njena beba preminula. Potrčala je ka prostoriji za novorođenčad, ali su je fizički sprečila dva dežurna lica, a zatim je izbegla pokušaj medicinske sestre da joj da injekciju sedativa, navodi se u presudi.

Članovima porodice rečeno je da će obdukcija biti obavljena u Beogradu i da zbog toga telo ne može da bude predato roditeljima. Porodica nikada nije dobila izveštaj o obdukciji niti o vremenu i mestu sahrane.

Od 2001. godine srpski mediji počeli su da izveštavaju o brojnim slučajevima navodnih krađa beba. Jovanovićeva je 2002. uputila zahtev Medicinskom centru tražeći svu dokumentaciju i tada je obaveštena o datumu i vremenu smrti, koja je svrstana kao „smrt bez naznake uzroka”. Opština Ćuprija poslala je izveštaj da je u evidenciji registrovano rođenje deteta, ali ne i smrt.

Supružnici podnose krivičnu prijavu protiv medicinskog osoblja, koju tužilaštvo u Ćupriji odbacuje zbog „nedostatka dokaza”, bez obrazloženja i bez naznake da li je obavljena istraga.

To je jedan od više stotina sličnih slučajeva „nestalih beba” u Srbiji, ali je samo ovaj došao do Strazbura. Evropski sud je naveo da telo bebe nikada nije predato porodici i da uzrok smrti nikada nije utvrđen, ali i da nadležni organi, uprkos nekim inicijativama Skupštine Srbije i zaštitnika građana, nisu roditeljima u sličnoj situaciji ponudili ništa delotvorno za pretrpljenu štetu.

Majka je decenijama sumnjala da joj je sin živ i da je nezakonito dat na usvajanje. Zbog takve patnje dosuđena joj je naknada nematerijalne štete.

Evropski sud je u još desetak presuda odlučivao o povredi prava na poštovanje privatnog i porodičnog života, a jedan od najupečatljivijih slučajeva odnosi se na utvrđivanje očinstva. Devojčica Ina Jevremović, rođena 1999. godine, dobila je 2007. presudu kojom joj Strazbur dosuđuje 5.000 evra za nematerijalnu štetu, jer država nije omogućila da sazna ko joj je otac i da dobije zakonsko izdržavanje. Njena majka Ljiljana dobila je 1.000 evra odštete.

Parnica je pokrenuta ubrzo posle rođenja deteta pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu, protiv D. K. koji je, kako se navodi u presudi, veoma popularan lokalni pevač, ali se ne otkriva njegovo puno ime i prezime, mada je javnosti poznato o kome je reč, jer su tabloidi o tome naširoko pisali, ali će „Politika” poštovati pravo na privatnost.

Institut za transfuziju krvi utvrdio je da 97,14 odsto iznosi verovatnoća da je tuženi otac deteta. DNK analiza pokušana je šest puta, ali se pevač svih šest puta nije pojavio na klinici. Zato je sud doneo presudu kojom utvrđuje očinstvo pevača i delimično odobrava traženo izdržavanje. Međutim, postupak se ponavlja po žalbi pevača, ali on ne dolazi na ročišta i ponovo izbegava DNK analizu.

Nezaposlena majka i dete koje ima astmu žale se Ministarstvu pravde zbog odugovlačenja. Predsednik suda daje uputstvo sudiji da postupa hitno. Ponovo je utvrđeno očinstvo i odobreno izdržavanje. Tuženi se ponovo žali i traži da se utvrdi trenutak začeća. U trećem postupku pred sudom jasno je rekao da neće prihvatiti da bude podvrgnut DNK analizi.

Tek 2006. godine sud je uspeo da sasluša forenzičara i da donese presudu kojom se utvrđuje da je pevač zaista biološki otac devojčice, pa je obavezan da plaća 32.000 dinara mesečno za izdržavanje. On traži smanjenje iznosa i reviziju postupka. Vrhovni sud potvrđuje očinstvo i određuje alimentaciju od 15.000 dinara mesečno.

Cela ova saga došla je do Evropskog suda. Dete je bilo u stanju produžene neizvesnosti u vezi sa svojim ličnim identitetom i lišeno izdržavanja, uprkos nemaštini i bolesti, a bilo je primorano da trpi i neprijatno izveštavanje medija, pisalo je u predstavci.

Privatni život uključuje fizički i psihički integritet jedne osobe, a to je u direktnoj vezi sa utvrđivanjem očinstva, saopštio je u presudi sud u Strazburu.

Izvor: link

Arhiva vesti...