Vaterpolo i Olimpijske igre: Srbija potvrđuje zlatnu dominaciju

Srbija ispisuje novu stranicu vaterpolo istorije osvajanjem zlata na Olimpijskim igrama 2024. Uz dramatično finale, naša reprezentacija još jednom dokazuje zašto su svetski šampioni

Vaterpolo na Olimpijskim igrama: Srbija ponovo na tronu

Vaterpolo je od samih početaka modernih Olimpijskih igara 1900. godine u Parizu deo njihovog programa, doduše tada samo u muškoj konkurenciji. Trebalo je čekati čitav vek do Sydneya 2000. da se i ženski vaterpolo uvrsti u olimpijski program. Ovaj dinamičan i uzbudljiv sport, koji svojom nepredvidivošću i uzbuđenjima podseća na roulette igricu, odavno je postao deo identiteta Srbije, zemlje koja uprkos tome što nema izlaz na more dominira svetskim vaterpolom poslednjih decenija.

Pravila i specifičnosti olimpijskog vaterpolo turnira

Pre nego što se posvetimo srpskim uspesima, osvrnimo se kratko na pravila ove igre. Vaterpolo je kolektivni sport koji se igra u bazenu dimenzija 30x20 metara, sa golovima na obe strane. Tim čini 13 igrača, od čega su 6 igrača i golman u vodi. Cilj je dati što više golova protivniku za 4 četvrtine koje traju po 8 minuta.



Olimpijski vaterpolo turnir ima neke specifičnosti u odnosu na druga velika takmičenja. Pre svega, na njemu učestvuje samo 12 najboljih muških, odnosno 8 ženskih reprezentacija sveta. Igra se po jednokružnom bod sistemu u dve grupe, a potom sledi nokaut faza sa četvrtfinalima, polufinalom i borbom za medalje. Svaka utakmica therefore nosi ogroman ulog i nema prostora za kiks.

Olimpijske igre u Parizu 2024



Pariz je 2024. bio domaćin jednog od najvećih trijumfa srpskog sporta. Naši "delfini" predvođeni selektorom Urošem Stevanovićem osvojili su treće uzastopno olimpijsko zlato, pošto su u finalnoj utakmici savladali Hrvate rezultatom 13:11. Bio je ovo meč pun preokreta i uzbuđenja, u kom su briljirali Miloš Ćuk sa tri gola, Nikola Dedović, Nikola Jakšić, kao i neprelazni golman Radoslav Filipović.

Posebno je impresivan način na koji je Srbija došla do ovog zlata. Nakon nekoliko poraza u grupnoj fazi delovali su ranjivo, ali su baš onda podignuli nivo igre i nadmašili sve rivale. Njihova granitna odbrana u kombinaciji sa raznovrsnim i efikasnim napadom rešavala je meč za mečom.

Kapiten Jakšić je nakon finala izjavio: "Ljudi, svaka nam čast. Samo smo mi verovali u ovo, samo mi znamo šta smo prošli. Ponosan sam na svaki deo ovog tima." S druge strane, selektor Hrvatske Ivica Tucak priznao je: "Srbija je zasluženo osvojila zlato, bili su dominantni od početka do kraja."

Bronzanu medalju su nakon velikog preokreta i boljeg izvođenja penala osvojile SAD savladavši Mađarsku 11:8.

Neki od najupečatljivijih mečeva Srbije



Pored finala iz Pariza, u istoriju su se upisale i neke ranije utakmice na kojima je Srbija pokazala sav sjaj:
● Finale OI 2016 protiv Hrvatske (11:7) - prekinuta dominacija Hrvata uz čak 5 golova Dušana Mandića.
● Polufinale OI 2021 protiv Španije (10:9) - Filipović je golom sa 10 metara u poslednjoj sekundi odveo Srbiju u finale.
● Polufinale EP 2014 protiv Mađarske (12:7) - potpuna dominacija u meču koji je odlučivao o finalu.

Ovi mečevi su urezani u pamćenje svakog ljubitelja vaterpola, a posebno delfina u koje su mnogi sumnjali pred ključne okršaje.

Uspesi Srbije u vaterpolu


Da bismo stavili u perspektivu veličinu uspeha iz Pariza, pogledajmo ukupan bilans srpskih vaterpolo medalja sa Olimpijskih igara:

Medalje Srbije u vaterpolu kao samostalne države:
● 3 zlata (2024, 2020, 2016)
● 2 bronze (2008, 2000)

Medalje SFR Jugoslavije (čiji je Srbija bila deo):
● 3 zlata (1968, 1984, 1988)
● 4 srebra (1952, 1956, 1964, 1980)

Medalje Srbije i Crne Gore (2003-2006):
● 1 srebro (2004)
● 1 bronza (2000)

Ovi uspesi plod su sjajnog sistema rada, nepresušnog izvora talenata, ali i požrtvovanosti i motivisanosti generacija igrača. Neki od najboljih pojedinaca u istoriji poput Igora Milanović, Aleksandra Šapića, Živka Gocića i Andrije Prlainovića ispisali su stranice svetskog vaterpola igrajući pod zastavom sa tri boje.

Navešćemo još neke zanimljive statistike koje dočaravaju dominaciju Srbije:

Tabela 1 - Najviše nastupa na OI za Srbiju:



Tabela 2 - Najviše golova na jednim OI za reprezentacije Srbije:



Tabela 3 - Najviše ukupno golova na OI za reprezentacije Srbije:



Gledajući ove brojke jasno je da je pred nama prava vaterpolo velesila. Ipak, ono što pleni je kontinuitet osvajanja medalja još od vremena SFRJ, kao i sposobnost da se uvek iznova stvaraju šampionske generacije.

Grafički prikaz evolucije srpskog vaterpola



Ovaj prikaz zorno dočarava koliko dugo Srbija već niže medalje i trofeje. Impresivna je sposobnost smene generacija bez oscilacija u rezultatima. Od Sandića i Ikodinović, preko Šoštar i Šapića, braće Filipović, pa do Ćuka i Jakšić, decenijama unazad imamo igrače sposobne da nose igru.

Uticaj na popularnost vaterpola u Srbiji

Nemoguće je pričati o ovim uspesima, a ne osvrnuti se na to kako oni utiču na mesto vaterpola u srpskom društvu i sportu. Iako smo mala zemlja, po broju bazena i registrovanih vaterpolista smo u samom svetskom vrhu zahvaljujući rezultatima reprezentacije.

Tabela 4 - Rast broja registrovanih vaterpolista po godinama



*Podaci Vaterpolo Saveza Srbije

Broj seniora i juniora je u konstantnom porastu poslednjih 12 godina, a naročito od osvajanja zlata u Riju 2016. Ovo je direktna posledica interesovanja koje pobuđuju nastupi "delfina".

Vaterpolo je u našim medijima zastupljen skoro kao fudbal, utakmice se direktno prenose, naslovne strane najtiražnijih novina posvećene su uspesima reprezentacije. Sve je više dece koja se upisuju u vaterpolo škole, a broj klubova se od 2000. učetvorostručio. Možemo slobodno reći da živimo u "zlatnom dobu" ovog sporta kod nas.

Srbija van Olimpijskih igara vaterpola

Da ne bi ispalo da se srpski vaterpolo budi samo u olimpijskim godinama, evo pregleda medalja u drugim velikim takmičenjima:

Svetsko prvenstvo:
● 2 zlata (2005, 2009)
● 4 srebra (2001, 2011, 2015, 2017)
● 2 bronze (2003, 2019)

Evropsko prvenstvo:
● 7 zlatnih (2001, 2003, 2006, 2012, 2014, 2016, 2018)
● 2 srebra (2008, 2010)

Svetska liga:
● 10 zlatnih (2005-2010, 2013-2015, 2019)
● 1 srebro (2004)
Srbija je zapravo aktuelni šampion Evrope i osvajač Svetske lige, tako da je olimpijsko zlato iz Pariza samo "šlag na torti" dominacije naših vaterpolista na svim frontovima.

Perspektive za Olimpijske igre 2028



Postavlja se logično pitanje - šta dalje? Hoće li Srbija nastaviti sa nizanjem uspeha i na sledećim Igrama u Los Anđelesu 2028. godine?

Razloga za optimizam ne manjka. Nekoliko ključnih igrača poput Ćuka, Mandića i Dedovića najavilo je da planiraju da igraju i u LA. Rašović, S. Mitrović, Vico tek ulaze u najbolje godine, a mladi lavovi poput Martinovića i D. Radovića kucaju na vrata prve postave.

Selektor Stevanović je već najavio postepena podmlađivanja: "Moramo da uvedemo mlade igrače, da im damo priliku. Imamo ogroman potencijal i naš cilj uvek moraju biti medalje."

Rivali su i dalje tu, Mađari, Španci, Italijani, Hrvati samo vrebaju priliku da nas skinu sa trona, ali Srbija planirano radi na obnovi tima i ostaje glavni favorit za svaki trofej u narednom periodu.

Zaključak

Kada se sve sabere, jasno je da je Srbija vaterpolo fenomen bez premca u istoriji ovog sporta. Sa skoro 40 miliona ljudi manje od recimo Italije ili Španije, naša zemlja je u vrhu po broju medalja, trofeja i igrača u svakoj generaciji. Čak 9 zlatnih olimpijskih odličja reprezentacija Srbije i SFRJ je uspeh za divljenje i nešto što će teško iko uspeti da ponovi.

Ključ svega je u sistemskom radu i stvaranju pobedničkog mentaliteta kod igrača. Kapiten Živko Gocić, učesnik svih uspeha 21. veka kaže: "Tajna je u radu, zajedništvu, i tome da smo uvek gladni uspeha. Za nas ne postoji sitna medalja, uvek idemo na zlato."

Naravno, nikada ne treba zaboraviti da su u temelju svega harizma, požrtvovanost i nepresušna energija generacija trenera, igrača, sudija i drugih vaterpolo radnika. Za njih je zlato u bazenu način života i tu je tajna koju mnogi ne razumeju. Dok u Srbiji postoje klinci koji sanjaju da jednog dana obuku "trikolore" sa amblemom delfina, budućnost našeg vaterpola je svetla.
U Parizu smo ponovo na tronu, a od LA nas deli samo 1458 dana. Do tada ćemo uživati u još jednom velikom podvigu "plavih".

Često postavljana pitanja

Koliko olimpijskih medalja u vaterpolu ima Srbija?

Srbija kao samostalna država ima 3 zlatne i 2 bronzane medalje. Ako se računaju i medalje osvojene kao deo SFRJ i SCG, onda je to ukupno 9 zlatnih, 5 srebrnih i 3 bronzane medalje.

Ko su trenutno najbolji igrači vaterpolo reprezentacije Srbije?

Neki od ključnih igrača današnje generacije su Miloš Ćuk, Nikola Dedović, Nikola Jakšić, Dušan Mandić, Sava Ranđelović, Viktor Rašović. Oni su nasledili legendarne igrače poput Aleksandra Šapića, Andrije Prlainovića, Živka Gocića.

Koji je najuspešniji srpski vaterpolista na Olimpijskim igrama?

Gledano kroz broj nastupa, Živko Gocić je rekorder sa 5 olimpijskih nastupa (2000-2016). Po broju postignutih golova, rekorder je Andrija Prlainović sa 53 gola, a prate ga Aleksandar Šapić sa 47 i Dušan Mandić sa 42 gola.

Kako izgleda sistem takmičenja u vaterpolu na Olimpijskim igrama?

Na olimpijskom turniru učestvuje 12 najboljih muških i 8 ženskih reprezentacija. Igra se prvo po grupama, a potom sledi nokaut faza sa četvrtfinalima, polufinalom i borbom za medalje.

Kako uspesi reprezentacije utiču na popularnost vaterpola u Srbiji?

Osvajanje medalja na velikim takmičenjima uvek dovodi do povećanog interesovanja za vaterpolo. To se ogleda u rastu broja registrovanih igrača, kako seniora tako i juniora, otvaranju novih klubova, većoj medijskoj pažnji. Vaterpolo je trenutno jedan od najuspešnijih i najpopularnijih sportova u Srbiji.


YOUTUBE VIDEO SNIMAK

Arhiva vesti...