Kroz crteže ostvario san

Saša Blagojević, čuvar u KPZ, iz Mijatovca kod Ćuprije već tri decenije, iako samouk, slika portrete i karikature. Položio prijemni za Likovnu akademiju, ali nije nastavio studije

ZA portrete koje radi Saša Blagojević, iz Mijatovca kod Ćuprije, mnogi kažu da su poput fotografija, a posebno su impresionirani njegovim portret-karikaturama i crtežima starih kuća. A on kaže da za njegov život važi narodna izreka "Sreća te gleda, đavo ti ne da". Iako je veoma talentovan i iako je položio prijemni ispit za Likovnu akademiju, nije imao novca za studiranje. Završio je prehrambenu školu, a onda se zaposlio kao čuvar u ćuprijskom zatvoru. Srećom, nikada nije odustao od svog sna. Već tri decenije radi crteže, portrete i portret-karikature, a za 13 godina, koliko je bio strip-crtač, uradio je 20 stripova.

- Ne znam koliko sam portreta uradio, ali mi je drago što su svi bili oduševljeni mojim radovima. Kada neko uzme u ruke portret drage osobe koji je poručio, i kada u njegovim očima vidim suze, to mi je najveće priznanje. Ljudi obično kažu da je neverovatno da je to crtež, jer je gotovo kao fotografija - kaže Blagojević za "Novosti". Dodaje da svaka karikatura ima priču, pa od naručioca traži da mu ispriča nešto karakteristično za osobu ili interesantan ili komičan događaj koji žele da ovekoveče.

Portret-karikature radi sa posebnim zadovoljstvom, pa je uradio više karikaturnih nego realističnih portreta. Ljudi ih rado poručuju, jer su jedinstven poklon. Ranije se bavio karikaturama s političkom pozadinom, ali je prestao kada je, kaže, uvideo da poruke koje one nose slabo dopiru do "mesta gde treba".

Umesto da se proslavi, često je stradao. Prvo u školi, jer je radio karikature profesora, potom zbog političkih karikatura, a jedno vreme bio je i u nemilosti na radnom mestu.

- Naslikao sam čuvara koji zatvoreniku kaže da sredi ćeliju jer će uskoro da dođe upravnik. "Divota, najzad su i njega ukebali. Ha, ha, ha", dodao sam komentar zatvorenika. Tadašnji upravnik zatvora mislio je da se karikatura odnosi na njega - kaže Blagojević.

- Stripove sam radio perima, četkicom i rapidografom. Pošto svaki mišić mora da bude na svom mestu, a glava i ekstremiteti proporcionalni, proučio sam anatomiju čoveka. Pored štafelaja držim ogledalo, da bih, gledajući svoj lik, što bolje video grimase prilikom raznih raspoloženja. Takođe, scenografiju i uniforme prilagođavam periodu koji obrađujem stripom - kaže Blagojević, i dodaje da mu je veoma žao što mu državni posao odnosi previše vremena koje bi mogao da posveti umetničkom radu.


Blagojević kaže da je stripom počeo da se bavi u srednjoj školi. Sa školskim drugom Sašom Ilićem, koji je dobro pisao, uradio je avanturistički strip "Hram zlatne anakonde" od 24 table. Nažalost, taj strip nikada nije zaživeo, već je ostao samo "na olovci".

- Grafika mi je oduvek bila bliža, nikada nisam voleo da bojim. Za strip-crtače ne postoje ni škola ni udžbenici. Učio sam od afirmisanih crtača, kao što su Bane Kerac, Rajko Milošević, Žan Žiro, Milo Manara i drugi. Radio sam umetnički strip, koji nosi poruku kao prozni tekst ili stih, a ne komercijalni strip - kaže Blagojević.

Izvor: link

Arhiva vesti...