Oniks sija kao dragulj

Na paraćinskom etno-sajmu bračni par Marina i Blagoje predstavio proizvode izrađene od poludragog kamena. Žive na porodičnom imanju u Lozoviku. Rade unikate svojim alatom

NEMA Paraćinca koji je obišao nedavno održan etno-sajam a da nije zastao kraj fascinantnog štanda porodice Blagojević na kome su se presijavali predivni komadi poludragog oniks kamena, pretvorenog u vaze, posude za žito, svećnjake...

Marina i Blagoje su iz Lozovika kod Jagodine. Žive u prirodi, a rade od materijala koji im je dostupan, trudeći se da sačuvaju priču o nekadašnjem rudniku oniksa u tom kraju. Marina predmete polira, a njen suprug je glavni majstor i jedini se u Lozoviku bave ovim starim zanatom.

Blagoje je po zanimanju metalostrugar, a nakon što je ostao bez posla, godinama je sam učio kako da ovlada strukturom kamena. Metal i drago kamenje nisu isto, a Blagoje radi unikate isključivo svojim alatima na univerzalnom strugu. Oniks se često lomio u početku, ali Blagoje nije odustajao.

Marina objašnjava da je nekada, dok je rudnik radio, bilo više kvalitetnog kamena. Nekada su mogli i da ga kupe, ali sada koriste isključivo blokove koji sami pronađu tragajući po napuštenom rudniku i okolini.

- Obrađivača oniksa nema mnogo u Srbiji. Oni koji rade predmete, prave ih uglavnom na CNC mašinama. Mi radimo isključivo iz ruke, alatima koje je moj Blagoje sam prilagodio. On je samouk, a mi godinama uzalud tražimo mladog čoveka kome bismo preneli znanje i višegodišnje iskustvo. Nekada se plaćalo da biste učili zanat, a danas niko neće da ovo radi čak ni da vi njemu platite - jadikuje Marina.

Oniks iz Lozovika je u svetlijim tonovima za razliku od kamena iz majdana u Sijarinskoj banji, koji je tamniji. Nakon što prođe majstorsku ruku, pretvara se u uloške za kandila, svećnjake, činije-sasude za žito, avane, kutije za nakit, vaze... Od oniksa ovaj par pravi čak i oklagije i druge upotrebne predmete. Njihovi kameni ulošci za kandila bili su jedinstveni u nekadašnjoj Jugoslaviji, a rade ih, po preporuci, za mnoge manastire. Napravili su tako i kandilo za Dečane...

Svako ko voli oniks može da ga ima, ističu Blagojevići, koji su posle dugo godina pokušavanja uspeli da spoznaju svetu tajnu oniksa. U prevodu sa grčkog, oniks znači nokat, a mit kaže da je Kupidon vrhom strele odsekao nokte usnuloj Afroditi i rasuo ih po plažama širom sveta... Ti nokti su pretvoreni u dragi kamen kako ne bi bio uništen nijedan delić Afroditinog božanskog tela.

Kako je oniks juvelirski kamen, za nakit, Blagojevići sarađuju sa filigranistima. Predmete, iako nisu preskupi, kupuju uglavnom oni koji znaju da je oniks poludragi kamen. Tako, prelepa kutijica košta 400 dinara, svećnjaci su od 1.000 do 1.200, avani od 2.000 do 2.500 dinara...

TEMELjI

- SVAKA kuća kod nas zidana je na temeljima od oniksa jer je to bio svuda prisutan materijal, a Lozovik ima rudnik tog juvelirskog kamena. Rudnik odavno ne radi, pa se to srpsko blago ne iskorišćava. Jedino smo mi, nakon što smo se vratili na imanje Blagojevih roditelja, odlučili da naučimo ovaj zanat, a svi ostali se bave poljoprivredom -priča Marina.

DRAGULj DUHOVNE SNAGE

U STARIM zapisima, saznajemo, piše da je Isus nosio krst u čijoj sredini je bio oniks, a Stari Rimljani su izrađivali pečate od oniksa jer se za njih nije lepio vosak. Boje oniksa su od crne, preko žućkastosmeđe do sive i bele, sa različitim šarama u zavisnosti od strukture kamena. Veruje se takođe da oniks može da upije tugu čoveka koji ga nosi, pa ga nazivaju još draguljem duhovne snage. Štiti i od nesreće, bračnih razmirica i zaceljuje emocionalne rane.

Izvor: link

Arhiva vesti...