Ovu deonicu u Srbiji zovu "MUČI-BABA"! Meštani kažu da se NOĆU dešavaju stvari iz HOROR filma!

Paraćin

Na putu koji spaja Paraćin i Ražanj nalazi se deonica puta koju tamošnji meštani zovu "Muči-baba". Ovaj put nalazi se paralelno sa auto-putem Beograd-Niš, tako da svako ko je makar i jednom išao u tom smeru video je "Muči-babu" a da nije ni znao da prolazi pored nje. Ovaj naziv nije zvaničan, ali je ustaljen među lokalnim stanovništvom. Poznato je da na jugu Srbija postoji mesto koje nosi isti naziv, ali zvaničan. No, nas je zanimalo ovo mesto, to jest put.

Ova deonica je nekadašnji, stari auto-put, a našim prolaskom tamo primetili smo neobično mnogo krajputaša na relativno kratkoj trasi. Interesovalo nas je o čemu je reč.

- Tu je mnogo ljudi stradalo. Posebno kada je to bio auto-put. Najviše su ginuli stranci, Turci... - rekao nam je jedan gospodin.

Dobro, rekli smo u sebi, nesreće se dešavaju. Ali sledeća rečenica ovog gospodina nas je zatekla i zaintrigirala da dublje istražimo ovo mesto koje nas je privuklo prvenstveno zbog svog imena.

- Ovde je uvek prometno, i noću. To je jedini put da neko iz Ražnja ili okolnih sela dođe do Kruševca ili Paraćina. Ipak, mnogima se dešavalo svašta noću. I meni dok sam radio kao noćni čuvar u jednom skladištu - rekao je on.

Pitali smo ga o kakvom se slučaju radi, i zamolili ga da nas uputi na ljude kojima su se iste stvari dešavale. Pristao je, ali nam JE prvo ispričao svoju priču.

- Bilo je oko pola 1 noću. Krenuo sam ka kući u susedno selo. Putovao sam biciklom jer je bila letnja noć. Kada sam bio blizu mosta Jovanovačke reke, desilo mi se to. Nešto me je tako jako ošamarilo preko očiju da umalo nisam pao sa bicikle, nešto kao prutić. Kratka bol, ali jaka. Prestravio sam se, ali sam nastavio da vozim, nisam smeo da stanem. Kada sam došao kući svima sam ispričao šta se desilo. Sutradan, pogledao sam mesto gde se to desilo i tu je bio jedan spomenčić, tada sam se, čini mi se, još više naježio iako je bio dan. - poverio nam se ovaj čovek.

Nakon ove priče uputio nas je na jednog čoveka koji je takođe radio u mestu pored i putovao noću, povremeno i biciklom. Pitali smo ga da nam kaže šta se desilo te noći.

- Vraćao sam sa posla, skoro pa ujutru. Tačnije, bilo je oko 3 sata, ali sa obzirom da je letnje vreme delovalo je kao da će brzo svanuti. Samo što sam prošao nadvožnjak ispod auto-puta ugledao sam nešto pored jednog spomenika. U trenutku nisam reagovao i nastavio sam svojim putem, ali kako sam se približavao jasno sam video. Kao da devojčica čuči pored spomenika i drži sveću gledajući u zemlju. Sledio sam se, jednostavno nisam želeo ili smeo, više se ne sećam, da pogledam na tu stranu. Vozio sam iako su mi noge utrnule i ubeđivao sebe da su u strahu velike oči i da je to možda nešto drugo. Ipak, prošao sam tuda sa ukočenim vratom i glavom ka napred. Kada sam izmakao okrenuo sam se i nije bilo ničega. Uf, tu noć nisam spavao i retko kad sam išao biciklom u noćnu - priseća se ovaj čovek svog jezivog doživljaja.

Nakon svog traumatičnog iskustva, ispričao nam je za događaj koji je čuo od svog prijatelja. Taj je možda bio i najjeziviji.

- Vraćao se kolima sa slave. Bilo je oko pola dva noću. Sve je bilo tiho i mirno, dok u jednom trenutku nije video čoveka na putu. Usporio je auto i jasno prepoznao čoveka. NIje stao, jer je mislio da je u pitanju neka mutna radnja ili švaleracija. Nastavio je ka kući, ali sa željom da upita čoveka koga je video šta je radio tu tada, tajno naravno. Posle par dana napokon ga je sreo i upitao "Gde si bio preksinoć oko pola dva" čovek je posle par minuta razmišljanja rekao da je bio kući i spavao. Kada je ovaj insistirao da se seti i da mu prizna, čoveke je pitao svoju ženu gde je bio te noći, ali je i ona potvrdila da je bio kući i spavao. Objasnio mu je celu situaciju, i to da ga je video na putu, ali se ovaj samo osmehnuo i rekao da to nije moguće. Ni dan danas ne zna šta se desilo. I dalje veruje da je video baš njega, iako mu ovja kaže da je to nemoguće - prisećao se on.

Priče ovih ljudi su nas prilično zatekle i malo smo strepeli kako ćemo proći tuda uveče, iako su nas uveravali da je bezbedno i da ljudi tuda prolaze svake noći. Na ovu priču nadovezala su se dva momka koja su skuterom išla preko "Muči-babe" na turnir u susedno mesto. Rekli su da je vraćanje u 1 sat posle ponoći bilo prilično zanimljivo iskustvo.

- Krenuli smo skuterom oko 20h i odglledali ceo turnir. Kada je poslednja utakmica uveliko trajala, već smo počeli da pričamo kako ćemo se vratiti kući i jel se neko od nas plaši. Krenuli smo oko 00h, ali smo pre toga popili po jednu limenku piva "da ubijemo strah" Ja sam vozio, a on sedeo pozadi. Kada smo bili blizu Muči-babe počeo je da peva. Pevao je iz sveg glasa, verovatno da se ništa drugo ne bi čulo. Rekao sam da peva jer se plaši na šta je on viknuo "Stani ovde pa da ja vozim!". Bilo je to u sred noći, nasred "Mučibabe. Stao sam i zamenili smo se. Ništa se nije desilo. Apsolutno ništa i veseli smo došli kući - rekao nam je jedan od momaka.

Ova svedočenja čine naizged običano mesto posebnim, i prilično jezivim.. A vi, kada sledeći put prolazite auto-putem "bacite oko" na "Muči-babu" i sami se uverite vidite li išta?

Izvor: link

Arhiva vesti...