Kod Paraćina Centar za proučavanje neolita Balkana

PARAĆIN - Na Lokalitetu "Drenovac" kod Paraćina, uz autoput Beograde - Niš, na kome istraživanja traju od 2004. godine, i ovog jula je, kao i prošlih leta, 25 studenata iz Srbije i BiH, a sutra će im se pridružiti i dvoje sa Univerziteta Kembridža.

Na ovom mestu vrše se arheološka iskopavanja i podiže Centar za proučavanje neolita Balkana koji će biti istureno odeljenje Areheološkog instituta iz Beograda. Do sada je investirano oko milion evra, a još treba toliko, izjavio je danas novinarima na lokalitetu rukovodilac istražnih radova, viši naučni saradnik Arheološkog instituta Beograd prof.dr Slaviša Perić.

Centar, osim za nauku, imaće i veliki značaj za turistički i ekonomski razvoj ovog kraja.

Država je pokazala veliko interesovanje za projekat izgradnje Centra a pre svega Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo finansija, a opština Paraćin, sa kojom imamo izvanrednu saradnju, za izgradnju kompletne infrastrukture, istakao je Perić.

Biće to Centar za proučavanje neolita Balkana u okviru daljnjeg sistematskog istraživanja ovog lokaliteta zvanog "Drenovac - neolitski megalopolis", ocenio je Perić.

On je dodao da će predmet proučavanja biti i ostala neolitska naselja u srednjem Pomoravlju, a "ovaj deo je najgušće naseljeni prostor, na prostoru jugoistočne Evrope iz mlađeg kamenog doba a to potvrđuje i činjenica da je od Pojata do Bagrdana bilo 80 do 90 naselja iz mlađeg kamenog doba".

Veliki deo naselja je na teritoriji Jagodine, Rekovca i na desnoj obali Velike Morave kod Drenovca i Supskoj u Ćupriji, objasnio je Perić..

"Drenovac je sada najinteresantnije nalazište na centralnom Balkanu. Nalazi se u području pogodnom za istraživanje, i bilo je naseljeno u kontinuitetu dugi niz stoleća", rekao je Parić.

Ovo naselje je otkriveno 1962. godina izgradnjom autoputa Beograd - Niš. Autoput je podelio ovaj lokalitet i pokriva oko deset hektara ovog nalazišta, koji zbog toga, najverovatnije nikada neće biti istražen, osim da se autoput izmesti, dodao je Perić.

Centar je projektovan i kao Muzej na otvorenom, baza za sva istraživanja, napomenuo je on.

Na ovom prostoru je moglo da živi 3.000 ljudi. U jedno neolitskoj kući živelo je oko osam članova porodice. To nam potvrđuje veoma dobro očuvana arhitektura i enterijer, sačuvani do u detalje sa rasporedom prostorija u kućama 12 put pet metara sa tri prostorija, peći u dve prostorije, treća prostorija bez peći, rekao je Perić.

Prema njegovim rečima, potvrđeno da je reč o spratnim kućama.

U prizemlju smo pronašli peć, mlin za meljenje žita, posuđe za spremanje hrane. U jednoj kući pronađeno je 84 keramičke posude, što govori da se radi o bogatoj porodici. Poznavali su i tehniku tkanja, nađeni su tegovi za stan ali i pet malih stočića. To su podaci koji nam govore o sistematizaciji života i pretpostavci da je reč o urbanom naselju, napomenuo je Perić.

"Kuće su stradale u požaru, keramičke posude gde je bio požar su crvene. Da li su namerno paljenje, ili usled nasilja, da li je naselje napuštano zbog rata ili bolesti treba da utvrdimo", rekao je Perić.

Problem je i ovde kao i u neolitu u Evropi mali broj grobova. Mi ne znamo gde su sahranjivani ni kako, nađe se pojedinačno neki grob ili grobnica grupna, ali po onome koliko je na ovom prostoru živelo ljudi za hiljadu godina trebalo bi očekivati hiljadu do dve hiljade grobova. Nismo pronašli nekropole u pravom smislu reči pa ne znamo ni dali su mrtvi ostavljani da trule, dali su spaljivani ili su sahranjivani negde drugde, kazao je Perić.

Perić je ponovio da je nalazište zamišljeno kao arheološka radionica sa, akcentom rad sa studentima.

Centar će imati tri nivoa i gradiće se u fazama. U podrumu će biti depo za nalaze, na spratu smeštaj arheoloških ekipa, imaće prostor za smeštaj turista a u poslednjoj trećoj fazi izgradiće se muzej.

Lokalitet "Drenovac" Arheološki institut je označio kao jedno od najstarijih i najznačajnijih neolitskih naselja na centralnom Balkanu. Ovde svakog leta dolaze arheolozi, studenti fakulteta iz Srbije, Bugarske, Makedonije. Ove godine su od sredine jula.

Kada su počela istraživanja 2002. godine, "najpre smo mislili da se radi o oko 30 hektara, ali su kasnija geomagnetna snimanja pokazala da se lokalitet prostire na dva puta većoj površini. Tzv. kulturni sloj doseže dubinu od oko sedam metara", napomenuo je Perić.

Najstariji tragovi života ovde datiraju iz perioda od 6.200 godina pre nove ere, naselje je bilo aktivno do oko 4.000 godine a potom se život u njemu ugasio, kao i u ostalim neolitsklim naseljima u srednjem Pomoravlju, napomenuo je Perić i istakao da će buduća sistematska istraživanja pokazati zašto su ugašena.

Izvor: link

Arhiva vesti...