Iz drveta vaja lutke i cveće

Milosav Obradović (89), iz Busilovca kod Paraćina, s gluvonemom ćerkom Miroslavom, napravio nesvakidašnji muzej. Mira crta i slika. Galeriju koju je napunio svojim delima, posećuju turisti i učenici s nastavnicima

VITALNOG starinu Milosava Obradovića iz Busilovca kod Paraćina samo godina deli od 90 leta, a poslednjih pet, iz osame, proveo je praveće drvene lutke. Neobične muške i ženske figure nose duh srpske tradicije i uglavnom su u narodnim nošnjama, a nedavno je počeo da pravi i drveno cveće koje toliko realno izgleda da samo što ne zamiriše.

Za svoje kreacije koje ispunjavaju sve standarde umetnosti naive, sopstvenim rukama napravio je u dvorištu drveni paviljon pod krovom, i tu ih smestio. Drvene zidove galerije krase još crteži i slike njegove gluvoneme ćerke Miroslave Antonijević (67). Zbog nelečene bolesti, odmalena je bez sluha i glasa, ali joj je priroda to nadoknadila izuzetnim darom. Lako nacrta i oboji svaki istorijski motiv koji vidi. Omiljene teme su joj Kosovski boj i Kosovka devojka, kraljevska porodica Karađorđević, a tu je i replika "Sveti Đorđe ubija aždahu"...

- Decenijama sam živim u selu, pa moram nekako da upotpunim vreme, naročito zimi. Sin mi je u Švedskoj, ćerka se udala i otišla, ali sad joj je suprug umro, pa je uglavnom ovde. Drvene lutke počeo sam da pravim sasvim slučajno, posle jedne emisije na televiziji. Novinar je razgovarao sa drvodeljom koji je jednu takvu lutku pravio pet dana. Ja uzmem da probam i sličnu lutku napravim za dva dana. Tako je krenulo - priča deda Milosav.

Lutke pravi od različitih vrsta drveta, šta odabere ili mu zapadne za oko. Od oblice prvo napravi glavu, pa redom... Posle sve ofarba. Najviše voli narodne motive.

- Prvo sam napravio figuru žene u narodnoj nošnji, to mi se učinilo najlakšim. Zatim sam pravio harmonikaša, basadžiju, frulaša i ostale muzičare. Izdeljao sam i nekoliko figura kralja Petra Prvog, a ovde je i čitava njegova porodica - pokazuje Milosav drvene lutke koje imaju lik Petra, njegovog sina Aleksandra i unuka, kralja Petra Drugog.

Na vidnom mestu izložene su i figure Marka Kraljevića i Muse Kesedžije, na konjima. Starac objašnjava da ih je video na nekoj slici i odmah krenuo da radi, toliko se njima oduševio. Ovi epski junaci, inače, privuku pažnju svih koji dođu da obiđu njegovu galeriju.

- A posetilaca, znanih i neznanih, sve je više. Otkad se za moju galeriju čulo, učitelji dovode i đake da je vide. Milo mi je. Prozborim po koju reč, objasnim im šta radim i brže mi prolazi vreme. Lutke pravim uglavnom zimi, jer je dan tad najkraći, a dosada najveća. I moja Mira zimi uglavnom crta. Vrlo često dolazi iz Jagodine, gde živi. Tako najlakše savlađujemo svoju muku - ja godine koje su me pritisle, a ona svoju gluvonemost.

Mira priča osmehom i pokretima, gledajući u oca. Ne mora ni da govori, njeni crteži sve kazuju. Na kraju naše posete, najvremešniji umetnik koga smo upoznali iznenađuje nas izjavom da mu je zdravlje sve bolje.

- Ostao sam bez jednog bubrega pre šest decenija, ali baš zato zdravo živim. Ne pijem, ne pušim, ne jedem slano. Čak me ni leđa ne bole. Pijem samo jedan lek, i to za pritisak - osmehnuo se naš domaćin, zatvarajući kapiju za nama.

Poželeli smo mu dobro zdravlje i da ga još dugo služe oči i ruke.


KAD SE ODMARA, ZASVIRA

DEDA Milosav se od detinjstva druži s frulom. Kad se odmara, voli da peva i da zasvira, te s ponosom ističe da je kao frulaš samouk. Najviše voli zvuk frule koju je dobio na poklon iz Indije, a i sam ih je nekoliko napravio.

Izvor: link

Arhiva vesti...