Četke iz radionice

Gotovo ceo vek Stojkovići iz Paraćina se bave starim zanatom, ali ne gube korak s vremenom i modernizuju proizvodnju

STOJAN Stojković (64) poslednji je u "dinastiji" Stojkovića iz Paraćina na koga se vodi čuvena četkarska radnja "Juhor", stara bezmalo vek.

Iako je "četkarenje" stari zanat u Srbiji koji se prvi put pominje još u Zakoniku cara Dušana, četke koje sada nastaju u radionici Stojkovića nisu uporedive sa prošlim. Ne prave se više ručno nego kompjuterski. I ima ih čitav spektar. Od onih najobičnijih za krečenje, farbanje i ličnu higijenu, do industrijskih četaka - za drvnu i tekstilnu industriju, građevinarstvo, proizvođače slatkiša i lekova.

Glavni majstori danas su otac i sin, Stojan i Zoran, koji je još pre dve decenije izučio četkarsko umeće. Zoran je pre desetak godina i uvezao iz Nemačke najsavremeniju kompjuterizovanu mašinu poznate CNC tehnologije. Na njoj proizvodi više od 500 različitih vrsta četaka, a tu je i najmoderniji program otirača i dezinfekcionih barijera.

- Moj pradeda je još dvadesetih godina prošlog veka shvatio da bi četke mogle da budu unosan posao. Za nekoliko godina naučio je zanat, pa obučio svog sina a mog dedu, Dragutina. Tradiciju je nastavio moj otac Čedomir. Noći su provodili praveći četke, a dane obilazeći vašare i pijace. Danas je sve drugačije. Imamo znanje i tradiciju. Tehnologiju smo iz godine u godinu usavršavali da bismo došli do ovog danas. Svaka generacija unela je neku novinu u umetnosti proizvodnje četke. U poslu je cela porodica uključujući i moju suprugu, a zapošljavamo još nekoliko radnika - objašnjava Stojan.

I pored kompjuterizacije, u proizvodnji još ima stvari koje moraju da se urade ručno. Ta znanja Stojkovići generacijama čuvaju i prenose sa koleno na koleno. To im je u amanet ostavio Sreten, koji je prvi spoznao sve tajne ovog zanata.

- Putujući vlasuljari u 14. veku imali su posebne povlastice za izradu proizvoda od ljudske i životinjske dlake, uglavnom za potrebe dvora. Najkvalitetnije četke pravile su se od prirodnih materijala, od konjske dlake i čekinje divlje svinje. Tako je i danas. Ranije smo konjsku dlaku uvozili iz Austrije, a danas sve više iz Kine. Njihove četke preplavile su naše tržište, ali im je kvalitet neuporediv sa našim. Inače, četke od prirodne dlake su skupe i koriste se za kosu, bradu i za odelo. Za ostale namene su od veštačkih materijala, polipropilena uglavnom - priča Stojan.

Običan čovek ne može ni da zamisli gde se sve koristi četka. U konditorskoj industriji rad bez njih je nezamisliv, pa se paraćinske četke viđaju u pogonima "Bambija", "Simke", "Kondive"". Neophodne su da bi se ispoštovao standard za bezbednost hrane, HACPP. U tekstilnoj industriji koriste se za poliranje pamuka, u drvnoj - za poliranje predmeta. Namena u farmaceutskoj industriji im je za otprašivanje lekova, pa Stojkovići rade za Institut "Torlak" u Beogradu, leskovački "Aktavis", sarajevsku "Farmavitu". Proizvode i četke za automatsko pranje čizama. Industrijski proizvođači zimnice montiraju ih na mašine za pranje šargarepe, krastavaca, paprika. Ima dosta kupaca i za eko-otirače, a najveći je "Knez petrol".

Kuća - dom i biznis

Sve i da hoće, Stojkovići ne mogu da pobegnu sa posla jer im je kompletna proizvodnja u porodičnoj kući. Tu im je i kancelarija, tu primaju kupce...

- Odrastao sam uz četke, kako sam i mogao nečim drugim da se bavim - kaže zato Stojanov sin Zoran, koji je u ovom poslu od 12 do 16 sati dnevno.

Izvor: link

Arhiva vesti...