Pčela bi želela da uvek bude prva

Dragiša Jovanović iz Buljana kod Paraćina, jedan je od najuspešnijih proizvođač meda i dobar zanatlija

KAD bi svet bio organizovan kao košnica, to bi bilo nešto najsavršenije. Od pčela sam naučio da je organizacija najbitnija stvar u poslu i trudim se da tome naučim svoju decu. Kao u košnici, svako mora da zna svoja zaduženja. U kući, na poslu, svuda...

Ovako Dragiša Jovanović (43), jedan od najuspešnijih srpskih pčelara iz Buljana kod Paraćina, objašnjava svoj odličan rezultat u dva ravnopravna posla. Za prošlu godinu dobio je pehar od otkupljivača, italijanske firme "Apikaze honej" kao najveći isporučilac meda na otkupnom mestu u Belanovici. Više od deset tona iz njegovog pčelinjaka otišlo je put Italije. U isto vreme, vodi porodičnu firmu za servisiranje i prodaju malih poljoprivrednih mašina. Između ta dva posla balansiraju i njegova supruga Dušanka i sin Miloš (20), dok je ćerka Magdalena još privilegovana. Đak je.

Mada Dragiša ima više od 300 društava, tvrdi da se uspeh pčelara ne meri brojem košnica već kilogramima izvađenog meda. On ima oboje. Sad je već došao u fazu koja mu omogućava da od pčela živi i radi normalno.

- Nijedan profesionalni pčelar ne može bez podrške porodice, naročito ako radi dva posla. Pčelarstvo je sezonski biznis. Ili imaš prihod, ili nemaš, nema sredine. Pčela uvek hoće da bude prva, nikad druga. Vreme kad pčela "radi" je od aprila do kraja avgusta i tu posao ne može da čeka, nema odmora i provoda... Ja radim u pčelinjacima i na terenu kad ih selim. Kad dođe vreme vađenja meda, posao preuzima žena. Sin je zadužen za komunikaciju sa otkupljivačem i za praćenje posla - priča Dragiša.

Pčelarstvom se bavi desetak godina. U porodici je bio pionir u proizvodnji meda iako je već radio u očevom servisu za poljoprivredne mašine. Hteo je svojoj deci da osigura izbor, još jedan dobar posao. I - nije pogrešio. Krenuo je sa tridesetak društava, a sad ih ima 306. Od starta imao je viziju da nabavi svu opremu za seljenje jer bez toga nema dobrog berićeta meda.

- Obilazio sam mnoge pčelare, radio, učio... Ranije sam društva selio viljuškarom, na paletama, a sada u specijalnim kontejnerima. Imam kompletnu opremu vrednu osamdesetak hiljada evra. U jedan kontejner ili paviljon stane 56 košnica. Ja ih imam tri, pravim četvrti, objašnjava nam Dragiša.


UBADA PO ZASLUZI

Pčela ne prepoznaje onog ko o njoj brine. Bocne ga kao i svakog drugog ali nikad badava, već kad zasluži. Ne vole da ih neko pregleda i uznemirava i zato poštujem zlatno pravilo da u pčelinjak ne idem bez zaštite.

Izvor: link

Arhiva vesti...