Kako smo zauzdali smrtonosnu klostridiju

Bakterija koja je u bolnicama u Srbiji tokom 2012. i 2013. odnela 91 život, ove godine je prijavljena samo u zdravstvenim ustanovama u Ćupriji i Vranju

Bakterija klostridija postala je sinonim za strah i užas: u našim bolnicama tokom 2012. i 2013. godine napravila je pravi pomor – odnela je 91 život. Pohod ove bakterije u tekućoj godini, u Srbiji je drastično zaustavljen: do sada je bakterija klostridija odnela živote samo u bolnici u Ćupriji. Krajem oktobra u ovoj zdravstvenoj ustanovi jedna pacijentkinja je umrla, a kod još petoro obolelih je izolovana bakterija klostridija. Pre toga, zabeležen je i jedan slučaj obolevanja u vranjskoj bolnici. Precizni podaci biće prezentovani u godišnjem epidemiološkom izveštaju Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut” kome se prijavljuju oboleli i umrli u bolničkim infekcijama.

Pre tri-četiri godine izgledalo je da je bakterija klostridija iznenadila sve u zdravstvenom sistemu Srbije. Tokom 2012. godine prijavljeno je 1.063 obolela, od kojih je 29 umrlo. U 2013. godini klostridija je odnela čak 63 života, a prijavljeno je 1.905 obolelih. Prošle godine ovom bakterijom inficirano je 75 obolelih, a devetoro je umrlo. Ove godine, čini se da smo klostridiji stali na put. Početkom 2015. ministar zdravlja je direktore svih bolnica i kliničkih centara u Srbiji pozvao na sastanak sa članovima Republičke stručne komisije za zarazne bolesti.

Jedan od najzaslužnijih za sprečavanje širenja bolničke infekcije klostridijom je infektolog prof. dr Mijomir Pelemiš, predsednik republičke stručne komisije za zarazne bolesti.

– Klostridija predstavlja veliku opasnost za sve bolnice u Srbiji. Infekcija se uglavnom javlja kod ljudi u odmakloj životnoj dobi i kod onih sa ozbiljnim hroničnim bolestima, koji u bolnicama borave duže vreme. Veći broj ovih pacijenata imao je i neki ozbiljan hirurški zahvat. Predložio sam hitne higijenske mere i stručna uputstva o korišćenju antibiotika, da bismo infekcije u Srbiji zaustavili – kaže za „Politiku” dr Pelemiš, koji dodaje da se i dalje kao problem javlja to što se nadležnima ne prijavljuju sve bolničke infekcije.

Klostridija je bakterija koja isključivo izaziva infekcije u bolnicama. Ona je normalni stanovnik naših creva i kod zdravih osoba ne izaziva nikakve zdravstvene probleme, ali u bolnicama postaje strašan neprijatelj i pretnja. Pacijenti uglavnom ne umiru zbog infekcije koju je izazvala ova bakterija, već zato što bakterijska infekcija pogoršava stanje u kojem se bolesnici nalaze zbog hroničnih bolesti, koje imaju odranije ili su u odmaklom životnoj dobi. Problem nastaje kada svi lekovi koje imamo za borbu protiv ove bakterije postanu nemoćni.

– Dugotrajnom i često nepotrebnom primenom antibiotika, bakterija klostridija je postala otporna na antibiotike. Njena snaga pokazuje se u pojavi sve težih oblika crevnih tegoba. Protiv ove bakterije sve je manje delotvornih antibiotika: u Srbiji, na primer, imamo samo tri antibiotika koji su efikasni, u svetu postoji mnogo više, ali ti medikamenti kod nas nisu registrovani. Međutim, antibiotici su samo jedan od krivaca što ova baterija sve više preti i napada. Veoma je važno održavati higijenu na najvišem nivou– objašnjava dr Pelemiš.

Dobro pranje ruku, dezinfekcija prostorija i svih instrumenata sa kojima se radi oko bolesnika – od ključnog su značaja da se spreči širenje infekcije koja izbije u bolničkim uslovima. Ruke se moraju prati i posle skidanja rukavica i prilaska sledećem pacijentu. Dr Pelemiš podseća da medicinska sestra ili lekar nove, čiste rukavice moraju da se stave prilikom prilaska svakom sledećem pacijentu.

Kao dokaz da antibiotici, koji su izgubili svoju moć, nisu jedini krivac za širenje ove infekcije, naš sagovornik navodi primere kada klostridija „napadne” nepokretnog pacijenata. Takvom bolesniku, kako naglašava, infekciju je mogao da prenese samo zdravstveni radnik, koji nije poštovao stroge higijenske mere: „Rizikovaću da budem dosadan, ali ponoviću hiljadu puta: temeljno pranje ruku je najvažnija mera da lekari i medicinske sestre spreče širenje bolničkih infekcija, među kojima je i infekcija koju izaziva bakterija klostridija”.

Baš ovakvu poruku je medicinarima, učesnicima nedavnog Kongresa infektologa Srbije, uputio dr Pelemiš, uveren da se samo pojačanom higijenom, ali i racionalnom upotrebnom antibiotika, može stati na put klostridiji.

Izvor: link

Arhiva vesti...