Autentik.net Portal


:: Jagodina
:: Ćuprija
:: Paraćin
 
  :: Početna
  :: Kontakt
  :: Vreme
  :: Na današnji dan
  :: Kursna lista
  :: Horoskop
 
  :: Pošaljite čestitku
  :: Online časopisi
  :: Online igrice
  :: Online psiholog
  :: Sve vrste bolesti
  :: Kalendar svetskih dana
  :: Zanimljive poruke
  :: Zanimljivi linkovi
  :: Sva srpska imena
  :: Vicevi - humor
  :: Sanovnik - snovi
  :: Grupni Popusti - Akcije
  :: Slike poznatih ličnosti
  :: Stanovnici zemlje
  :: Šta sve treba jesti
  :: Tačno atomsko vreme
  :: Poslednji zemljotresi
  :: Srbi u svetu
  :: SOS telefoni
  :: Kraj interneta

 - Aforizam Dana -

Da li ste optimista ?

  Jesam
  Nisam


Rezultati
  :: O nama
  :: Saradnici
  :: Cenovnik usluga
  :: Linkovi
  :: Internet zarada
Klikni gore. Srećno
  :: Banke
  :: Ambasade
  :: Air Serbia
  :: Pozivni brojevi SRBI.
  :: Razdaljine
  :: Gradovi Srbije
  :: Linkovi poznatih

Dodajte autentik u favorites, trebaće Vam !

Vesti - Paraćin

Mesec: Godina:

 

Dijalektizmi su u modi

Gubljenje normi u mnogim oblastima života, usled dugogodišnje nestabilne političke i nepovoljne ekonomske situacije, dovelo je, između ostalog, i do potiranja svesti o neophodnosti određene kulturne hijerarhije, te o mestu i statusu standardnog jezika

 

vest slika pomoravljeIstraživanja i ankete sprovedeni u Paraćinu, Nišu, Vranju i Leskovcu, urbanim centrima na kosovsko-resavskom i prizrensko-timočkom dijalekatskom području, pokazali su da su to gradske sredine u kojima socijalno raslojavanje veoma ograničeno utiče na govor pojedinca, pa su razlike govornika po osnovu njihovog socijalnog statusa zasad još nedovoljno uočljive. U javnim službama, pa čak i u nastavi, dakle - u situacijama u kojima je komunikacija na dijalektu neprihvatljiva, nedosledno se koristi standardni jezik. Postoje samo pojedinačni slučajevi osećaja za situaciju koja iziskuje odgovarajući jezički registar, pokušaji pojedinaca da se pridržavaju utvrđene norme u javnoj komunikaciji, i to ne mora biti u neposrednoj vezi sa stepenom njihovog obrazovanja.

Povratak svršenih studenata u rodne gradove najčešće donosi vraćanje maternjem dijalektu, tj. njegovoj urbanoj varijanti. 'Padanje' na lokalnu normu urbanog dijalekta neophodan je preduslov (ponovnog) uklapanja u sredinu u kojoj se živi i radi, te način da se izbegnu podsmevanje ili čak prekor na račun 'odrođavanja', 'pogospođivanja', kao težnje da se pojedinac izdigne iz sredine u kojoj je ponikao. Na drugoj strani, sasvim očekivano, elementi koji najpre žigošu govornika najpre se i uklanjaju, teži se popravljanju, korekciji izgovora, jer je reč o 'svirepo moćnom regulatoru društvenog ponašanja', kako je pisao prof. Pavle Ivić. Uočava se da otklon od maternjeg urbanog dijalekta predstavljaju određene specifičnosti na svim jezičkim nivoima, a ove jezičke promene objašnjavaju se izvanjezičkim faktorima: standardnim oblicima, ili pak onima koji više 'zaliče' na njih, zamenjuju se najpre neke uočljivije karakteristike, one koje govornici neprestižnih idioma osećaju kao društveno izrazito neprihvatljive, kao krupno ogrešenje o standardnojezičku normu.

Novije jezičke promene koje su uočene kod pripadnika omladinske populacije objašnjavaju se takođe izvanjezičkim faktorima - isticanje lokalne jezičke boje uslovljeno je određenim sociološkim i psihološkim momentima. Gubljenje normi u mnogim oblastima života, usled dugogodišnje nestabilne političke i nepovoljne ekonomske situacije dovelo je, između ostalog, i do potiranja svesti o neophodnosti određene kulturne hijerarhije, te o mestu i statusu standardnog jezika. S druge strane, psihološki momenat jeste i emotivna vezanost za maternji dijalekat, za govor na kome se i uz koji se odrastalo i kojim su se mogla iskazati najtananija osećanja i najubojitije psovke. Skraćena dijalektološka vizura kao posledica raspada bivše Jugoslavije i ostanka velikog dela srpskog jezičkog prostora, prevashodno hercegovačko-krajiškog govornog područja, izvan granica Srbije, dovodi, izgleda, i do intenziviranja upotrebe dijalekata koji nisu ušli u osnovicu srpskog standardnog jezika - prizrensko-timočkog i kosovsko-resavskog, osobito kod pripadnika omladinske populacije. Često, verovatno i podsvesno, pojedinci počinju osećati prostornu premoć ovih dvaju dijalekata u okviru države Srbije, što nije bio slučaj dok se srpski jezički prostor sagledavao kao 'isparcelisan' samo republičkim, a ne i državnim granicama. Čini se kao da su se mladi na izvestan način ohrabrili da i na nekim javnim mestima progovore maternjim dijalektom, npr. u gradskom prevozu u Beogradu, što se ranije kod pripadnika studentske populacije retko moglo čuti - ako im je bio problem da akcenat postave tamo gde mu je po normi mesto, ili ako su imali dilemu kojom prihvatljivom rečju zameniti neki lokalizam, oni su govorili tako da ne privlače pažnju, obazrivo i sa zazorom, te su se počesto i u društvu svojih vršnjaka iz Beograda ili Novog Sada snebivali i 'svodili' komunikaciju, sve dok vremenom ne 'utvrde' svoje školsko znanje srpskog standardnog idioma.

U okviru komunikacijske strategije mlade populacije na pomenutim terenima, njeni pripadnici prednost daju lokalnom govoru i internacionalnoj leksici, tj. fondu angloamerikanizama koji se neprekidno uvećava. Izgleda da u novije vreme sredstvo za komunikaciju kod predstavnika mlade generacije sa datim maternjim dijalektima postaje izabrano sredstvo za identifikaciju, a razlozi su barem dvojaki: potreba da se izabere način verbalne komunikacije na koji će se neko nedvosmisleno pred okolinom identifikovati, pri čemu nesputana sloboda izbora ide ukorak sa tendencijom uvođenja žargonizacije i detabuizacije jezika; uticaj mnogobrojnih televizijskih emisija, koje često, suprotno od predviđenog (prema rezultatima pojedinih istraživanja, putem njih se uspostavlja podsmešljiv odnos prema ljudima sa područja na kojima se govori pogrešno, i to tako što se komičan efekat postiže samim načinom govora), bivaju prihvatane kao svojevrsna promocija tzv. staroštokavskih narodnih govora.

Čini se nespornim da za urbane dijalekte na srpskim prostorima, uz neizbežno i neselektivno gomilanje angloamerikanizama, nepresušni fundus za kojim oni 'posežu' još uvek bivaju ruralni dijalekti.

Dr Sofija Miloradović

Naučni savetnik Instituta za srpski jezik SANU i redovni profesor Filozofskog fakulteta u Nišu

Izvor: link


Arhiva vesti...


Jotel Optičke Mreže Jagodina
jagodina smestaj apartmani jagodina cene prenocista jagodinasmestaj.rs
Aktiv Zena Jagodina
Igraonica Jagodina
Najveci EX-Yu online multiplayer community igrice zabava


 - Moto Dana -

Sva prava zadržana Agencija 'Autentik'  -  office@autentik.net  -  10h - 15h
Optimizovano za Mozilla Firefox - Možete da skinete ovde
Povoljnoputovanje.com         Bgautentik.com         Nekonormalan.net         Bglinkovi.com         Raskrsnica.com         Sajtovi.org         Prezentacije.net         Webadresar.net

Gracia Medika
Selidbe Beograd
Felix Travel
Falcon Travel
Eta Turs
Dr Babović
Dakom Style
Nutricionista Beograd
Time Travel
Knjigovodstvo Bonaca
Travel4you
Kombi Prevoz Robe
Detektivska Agencija

Apartmani Jagodina
Jagodina Smeštaj
Jagodina Sobe
Jagodina Prenočište
Hotel Jagodina
Hotels Jagodina Acomodation
Booking Jagodina Acomodation

http://www.srednjaskola-svarhangel.edu.rs/
http://www.akademijaoxford.com/
http://www.agent-nekretnine.com/
http://www.oxford-jagodina.rs/
http://www.institutzastranejezike.edu.rs/
http://www.oxfordwebstudio.com/
https://poslovnikontakt.com/
Otkup Automobila
Budžetske uplate
Temisvar Izlet

Biznis Klub
velikoprodaja srbija
Popusti Beograd
sve akcije srbija popusti povoljne cene
Naissus Niš Poslovni Adresar