Zulufi na kocku šećera, a može i na nož!

U Jagodini berberaj

MILOŠ Tomić je vlasnik najstarije i jedine klasične berbernice "Dana" u Jagodini. On je treća generacija frizera u porodici. Imao je od koga da nauči a berberaj mu je valjda u genu.

Ako neko mnogo žuri, on šiša sa dve mašinice. Ako je "stani pani", može i samo kosu koja viri ispod kape. Nije problem ni da doteruje radnike koji su čitav dan na plus 40 izbacivali šut i došli neoprane kose. Sve je to "u rok službe".

- Za ovoliko godina rada čovek se svega nagleda a bogami i nasluša - priča nam Miloš. - To da mušterija zaspi dok je šišam, redovna je pojava. Posle ga jedva probudim. Dešavalo mi se da mi hronični bolesnici dožive kolaps na stolici i jednostavno skliznu na pod... Navikao sam, pa me ni tad ne hvata panika već pozovem "hitnu", a dok ne dođu umivam ga i polivam vodom da ga osvestim.

Tomića salon će naredne godine obeležiti 70 godina rada. U Jagodini je institucija. Još 1992. godine od Agencije za marketing "As - veliko srce male privrede" dobio je diplomu za kvalitet i ljubaznost.

U berbernici radi i Miloševa majka Dragica, koja je pre četiri godine zvanično otišla u penziju. Dana, kako je mušterije zovu iz milošte, najčešće prepričava događaj sa mušterijom Crnogorcem kojem ni danas ne može da se načudi.

- Došao đetić da se ošiša, ali veli, ne diraj mi brkove. U nas, Crnogoraca, žene ne diraju brkove - prepričava majstorica Dragica i usput se krsti.

- Posao sam naučila od svekra Radeta Berberina sa kojim sam radila ubrzo pošto sam se udala za njegovog sina Slobodana - priča ona. Tad je bio hit da se fazoniraju zulufi "na kocku šećera", da bude pravougaonik. Jedanput dođe mušterija i traži zulufe "na nož". Ja, šta ću, ošišam ih ukoso i pogodih. Tada sam shvatila da postoje trendovi i moda koju moramo slediti.

Dragica se inače penzionisala kada ju je strefio infarkt. Ostala je, veli, živa samo zato jer je svakog dana sanjala kako se vraća u svoj salon, trimeru i makazama. Njen Miloš je povukao isti gen. Kad ode na odmor, jedva čeka da se vrati na posao. Zbog makaza i brice, napustio je Poljoprivredni fakultet na kom mu je ostalo nekoliko ispita. Voleo je, kaže, svakog dana "sveže" pare. Ali, dok je njegova majka dnevno mogla da zaradi za "mont bajk", on jedva može za bebi-bicikl...

- Nekada je bilo kao u bioskopu. Sve stolice popunjene. Pričali smo o svemu, sa nekim mušterijama sam se srodila - veli Dragica. Iako posao opada, nada se da će njen unuk Bogdan nastaviti porodičnu tradiciju.

RADE NEKOLIKO PUTA PRIVOĐEN

RADE Tomić, koji je otvorio frizeraj pre 70 godina, nije više među živima ali je ostao u legendi ovog grada. Zbog događaja u njegovoj berbernici nekoliko puta morao je na robiju. Prvi put neposredno posle rata, za državni praznik ispred berbernice je postavio zastavu od papira kojim su se ukrašavali svadbarski šatori. Kako je preko noći pala kiša, zastava se isprala, a Rade je otišao u pritvor jer se "sprdao sa državom".

- Jednom je uhapšen sa ostalim zanatlijama iz ulice jer su popili i izgubili regionalnu štafetu. Dali su je nekom šoferu koji ju bacio u kutiju sa alatom.

Privođen je i što je mušteriju pozdravio sa "Pomaže Bog" ....


MUŠTERIJE

MILOŠ Jonić, koji se kod "Dane" frizira i brije već tri decenije, veli da dolazi zbog dobre atmosfere i usluge. Vaso Spasojević došao je po drugi put, ali će postati redovan. Svakog dana neko novi dođe, a neki i uđu poslednji put. - To je život - kaže nam na kraju Dana.

Izvor: link

Arhiva vesti...