U dom devojčice teško obolele od raka mozga najzad stigla voda!

Centar za socijalni rad omogućio nam je besplatan priključak. Do neba im hvala - kaže samohrana Andrijanina majka Ivana. Njih dve žive u Plani kod Paraćina. Andrijana se već deset godina bori sa zloćudnim tumorom koji se toliko proširio da više ne može da se operiše

Da bi okupala svoju teško bolesnu devojčicu Andrijanu Petrović (13), koja je u pelenama, skoro ništa ne govori, ne hoda i ne može čak sama ni da jede, njena majka Ivana, od svoje ćerke jedva teža, neće više morati da donosi vodu iz bunara.

Njihov siromašni dom u selu Plana kod Paraćina nedavno je priključen na vodovodnu mrežu, a opština i “Vodovod” potrudili su se da voda iz slavina poteče besplatno. To je velika olakšica i dašak radosti za njih dve, koje se praktično čitav Andrijanin život bore sa opakom bolešću.

Lekari su devojčici još u trećoj godini otkrili kancer mozga – astrocitom. Tada je prvi put operisana, a kasnije još nekoliko puta. Tumor se zatim vratio i više ne može da se operiše jer se proširio na moždano stablo.

Hemoterapija Andrijanu prošle godine umalo nije koštala života, pa od terapije ona sada dobija samo lekove koji suzbijaju simptome. Zato njena majka bdi nad njom 24 časa dnevno, bez ikakve mogućnosti da se zaposli.

Žive od 26.000 dinara dodatka, koliko Andrijana prima za pomoć i negu drugog lica. Pa i za taj dodatak izborile su se tek pre oko godinu dana – uz podršku medija.

- Nemam reči da zahvalim Centru za socijalni rad i “Vodovodu”. Da nije bilo njih, da nas nisu na mrežu priključili besplatno, ja priključak nikad ne bih mogla da platim. Hvala i radnicima “Vodovoda” koji su u našem dvorištu uradili sve što treba da nam voda poteče. To je zaista ogromna pomoć, pogotovu što je za Andrijanino stanje higijena veoma važna – kaže napaćena Ivana.

U njihovoj kući kupatilo je napravljeno tek pre nešto više od godinu dana. Udruženje građana “Pokret dostojanstvenih”, videvši svu tugu i nesreću ove porodice, pokrenulo je tada humanu akciju za prikupljanje novca kako bi se popravili uslovi života Andrijane i njene majke. Jedna soba u skromnoj kućici adaptirana je za potrebe devojčice, kupljen je i nameštaj, a tada je sagrađeno i kupatilo.

To je bio jedini način da se obezbede koliko-toliko pristojni uslovi za Andrijanu, budući da su njih dve tada živele od svega 8.000 dinara. Toliko je iznosila pomoć koju je devojčica zbog svog zdravstvenog stanja dobijala od države.

Ivana, koja o Andrijani sama brine jer ih je njen otac davno ostavio, kaže da u životu ništa više ne sme da želi, niti da planira.

- Jedino što želim jeste da moja Andrijana živi, pa makar i ovako, sa tumorom. Svaki dan je mučna borba za njen život, a bolnice su od njenog rodjenja praktično naša druga kuća. Većina roditelja uopšte i ne zna koliko su blagosloveni time što su im dece zdrava – sa tugom kaže Ivana.

Izvor: link

Arhiva vesti...