Forum Jagodina Cuprija Paracin
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
30-08-2014, 23:20:45

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Pretraga:     Napredna pretraga
Samo za Registrovane članove je moguć pristup u kategoriji '' Ljubav & Sex & Lepotice''
Obavezno pročitajne uslove korišćenja Foruma ->
Uslovi Korišćenja
181206 poruka u 6081 tema 3703 članova
Poslednji član: helena2010
* Početna Pomoć Pretraga Prijavljivanje Registracija
+  Forum Jagodina Cuprija Paracin
|-+  Razne zanimljive teme
| |-+  Književnost - Umetnost - Kultura (Urednik: SunđerBoba)
| | |-+  Najlepša ljubavna poezija
0 članova i 86 gostiju pregledaju ovu temu. « prethodna tema sledeća tema »
Stranice: [1] 2 3 Idi dole
Autor Tema: Najlepša ljubavna poezija  (Pročitano 269052 puta)
Ivanka
Zvezda u usponu
****
Van mreže Van mreže

Pol: Žena
Poruke: 2368



« poslato: 14-08-2007, 13:26:04 »

Obozavam ljubavne pesme Desanke Maksimović. Takodje volim da čitam Pabla Nerudu, ali Desanka je za mene nešto posebno.
Sačuvana
Lazarica
Svakodnevni prolaznik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 424


« Odgovor #1 poslato: 02-12-2007, 22:01:57 »

Obožavam stihove Desanke Maksimović i većinu ih znam napamet. Tu je još i Aleksa Šantić, Mika Antić i Sergej Jesenjin.
Sačuvana
autentik
Administrator
Svedok stvaranja istorije
******
Na mreži Na mreži

Pol: Muškarac
Poruke: 16070


autentik035@hotmail.com
WWW E-mail
« Odgovor #2 poslato: 11-12-2007, 14:43:26 »

Život je lepota
Ko to samo ume
Kada mu je nejteže
Svakog da razume

Koliko ljubavi ima
I svaka ko vatra plamti
U srcu ostaje jedna
I ceo život se pamti

To srce što te boli
Došlo je vreme da moli
Ta tvoja duša što pati
Došlo je vreme da plati

Nauči srce svoje
Ono što mrzi da voli
A oni koji te vole
Da im ne stvaraš boli

Nije važno ko je brži
Važnije je ko izdrži!

                           Siniša Cvetković
Sačuvana

anny
Gost
« Odgovor #3 poslato: 22-03-2008, 14:48:29 »

Sedim u sličnoj sobi.
Ko zna koja je jesen?!
Olinjalo mi je srce.
(suton pod čelom zanesen)

Požuteli mi prsti,
od duvana i tuge.
Život mi je oteo tebe,
a nije mi dao druge

Otupeli me snovi,
očnjake dok oštri čama...
Lajem na zvezde, tebi -
ti ne razumeš, Ana...

Promenila si se i ti!
I ti, uz ljude druge.
Čak su i rođački poljupci
na prečac, dobili zube.

Da! Tako nam je sjajno,
da se složiš na teme.
I samo su ptice još nežne -
(ipak je surovo vreme)

Zato prećutkujem rime
i mamurlike brojim,
kad osetim da volim,
napišem: "Ja se bojim!"

Da! Otkotrlja mi mladost,
niz dušu suza slana.
Jesen je! Jesen je! Jeeesen!!!
Zašto smo žuti, Ana?!
Sačuvana
Sandra.Bubica
Član

Van mreže Van mreže

Pol: Žena
Poruke: 6


Opisati sebe je kao prodati dushu..


« Odgovor #4 poslato: 09-07-2008, 15:05:10 »

Zbog svega sto smo najlepse hteli,
hocu uz mene nocas da krenes
Ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni ili vreli,
nemoj da zalis ako svenes.
Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra I mraka,
uspravna I kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hocu uz mene da se svijes
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol I smeh da pijes
I da ne zelis da se vratis:
da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Ili crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli..
Miroslav Antic
Sačuvana

Nisam zgodna, al' sam NEZGODNA!
Sandra.Bubica
Član

Van mreže Van mreže

Pol: Žena
Poruke: 6


Opisati sebe je kao prodati dushu..


« Odgovor #5 poslato: 09-07-2008, 15:05:48 »

Pesma zeni

Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
Moja reč u sumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka-
Jer je san o sreći visi nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost; neka
Tvoj sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo sto dusa prosneva
Poljubac je susret najveci na svetu.

Od mog prividjenja ti ci cela tkana,
Tvoj je plast suncani od mog sna ispreden
Ti bese misao moja ocarana;
Simbol svih tastina porazan i leden.

A ti ne postojis nit' si postojala;
Rođena u mojoj tisini i cami;
Na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.
J. Ducic
Sačuvana

Nisam zgodna, al' sam NEZGODNA!
STEPSKI VUK
Svakodnevni prolaznik
*
Na mreži Na mreži

Pol: Muškarac
Poruke: 498


Svi su ljudi pjesnici u srcu.


E-mail
« Odgovor #6 poslato: 09-07-2008, 21:18:34 »

Budi mi svetionik osvetli mi
more beznadja,
budi mi kompas i vodi me sebi.
Budi zivi pesak,da potonem
u tvoju dusu kada te pronadjem,
A  ja bit cu tvoja meka postelja.


Meli
Sačuvana

"Sagradio sam tako predivne dvorce u oblacima, da se na zemlji zadovoljavam ruševinama..."
celestina
Svakodnevni prolaznik
*
Van mreže Van mreže

Pol: Žena
Poruke: 221



« Odgovor #7 poslato: 06-08-2008, 10:46:38 »

Sta je to sto me cini nocas tuznom,
baca u ponore tuge i beznadja?
Lomi o stenje,ne da da se vinem.

Zasto mi je nocas ledeno i hladno,
kao u celiji mracnoj,vlaznih zidova.
Kao rob sam svoje zenske duse.

Zasto placem,zasto tugujem,
ne mogavsi medju zvezde poci?
Sta me tako vuce ponoru dubokom?
Sačuvana

Poznato je da na svetu ima mnogo lica sa kojima se priroda nije mnogo mucila, niti upotrebljavala fine alate, nego je prosto tesala... Udarila jednom sekirom i ispao nos, drugi put - usne, velikom burgijom svrdnula oci, i tako neuglacano pustila u svet govoreći: neka zivi.
MIKICA
Član

Van mreže Van mreže

Poruke: 1


E-mail
« Odgovor #8 poslato: 18-01-2010, 00:05:51 »

Eh ljudi... poezija je to zbog čega sam ovde.   Pa evo i mog skromnog priloga:
Veziljina tužbalica
Vezem po bijelom platnu samoće
Sudbinu lijepu ko u priči
Ali izvezoh bolom samo sliku
Koja jedino na suzu liči
Vezeš li ovako samotan i ti
Je li ti konac preden od tuge
Znaš li tugu udjenut u iglu
I vesti po platnu noći duge


Autor je: Sonja Karanović, Brežice Slovenija...objavljeno prvi put u časopisu Nada 24.2.84.god.(II nagrada Nade)
 
Sačuvana
jagodica bobica
Član

Van mreže Van mreže

Poruke: 187


« Odgovor #9 poslato: 18-01-2010, 10:17:24 »

Zak Prever

Barbara

Seti se Barbara
Kisa je lila nad Brestom onog dana
A ti si isla nasmejana
Srecna mokra razdragana
Po kisi
Seti se Barabara
Nad Brestom lila je kisa neprestana
Sreo sam te u Sijamskoj ulici
osmehnula si se
I ja ti osmeh uzvratio
Seti se Barbara
Ti koju nisam poznavao
Ti koja me nisi poznavala
Seti se
Ipak se seti onog dana
ne zaboravi
Jedan covek je stajao na kapiji
I pozvao te po imenu
Barbara
I ti si k njemu po kisi potrca'
Mokra srecna razdragana
U zagrljaj si mu pala
seti se toga Barbara
ne ljuti se sto ti TI govorim
Ti govorim svima koje volim
I kad sam ih samo jednom sreo
Ti govorim svima sto se vole
I kas sam ih prvi put video
Seti se Barbara
Ne zaboravi
Onu mudru srecnu kisu
Na tvome srecnome liscu
I nad onim srecnim gradom
tu kisu nad vodom
Nad uesanskim brodom
I nas Arsenalom
O Barbara
Ra t je velika svinjatija
Sta se s tobom dogodilo
Kas je ovo kisno nebo
Oganj krv i celik bio
A onaj sto te je
Grlio ljubavno
Je li ziv nestao ili mrtav odavno
O Barabara
Nad Brestom kisa neprestano lije
Kao sto je nekad lila
Sve je razoreno nista nije kao pre
Strasna kisa sve je u crno zavila
nema cak ni bure
Gvozdene krvave
vec oblaci jure
Da ko psine svisnu
S kisom iznad Bresta
Istrunu nestanu
u morskom bezdanu
Daleko od Bresta
Koji i sam nesta.
Sačuvana
jagodica bobica
Član

Van mreže Van mreže

Poruke: 187


« Odgovor #10 poslato: 18-01-2010, 10:23:50 »

PONOVNI SUSRET

Da li si mogla da zaboravis
da je tvoja ruka nekad u mojoj lezala,
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju,
s mojih usana na tvoje prelila,
i da je tvoja kosa plava
citavo jedno kratko proljece
ogrtac srece mojoj ljubavi bila,
i da je ovaj svijet, nekada mirisan i raspjevan,
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i nasih malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vrijeme brise i srce zaboravlja;
ali casovi srece ostaju,
njihov je sjaj u nama.

H. Hese
Sačuvana
jagodica bobica
Član

Van mreže Van mreže

Poruke: 187


« Odgovor #11 poslato: 18-01-2010, 10:27:16 »

Ekspres za sever



Možda niko nije umeo da te želi ovako
kao ja noćas.

Tvoje ruke bele kao samoća.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.
Tvoj malo šuštavi glas.

Sa nosom dečačkim prilepljenim
uz okno vagona,

nejasan samom sebi
kao oproštajno pismo padavičara,

i cudno uznemiren toplinom
kao razmažen pas,

putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu još neslućene predele,
da drveću poželim najlepšu laku noć
na svetu,

da se vrtim kao lišće,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.

Miroslav Antić
Sačuvana
NameNo
Prijatelj
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6674



« Odgovor #12 poslato: 18-01-2010, 12:17:45 »

Desanka Maksimović- Strepnja

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne priđu oka tvoja dva.
Sačuvana
NameNo
Prijatelj
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6674



« Odgovor #13 poslato: 18-01-2010, 12:18:40 »

Desanka Maksimovic- Slovo o ljubavi


Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline
mognete li se još ikada sresti.

Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.

Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećeš spasti.

Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma zavoleli zatim i druge.

Ako je želiš bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama radja
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.

Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir može da strese,
ako voliš u njoj i san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.

Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.

Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
medju kojima nema spojenog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.

Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.

Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge –
i osetimo se nesrećni i krivi.

Sačuvana
NameNo
Prijatelj
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6674



« Odgovor #14 poslato: 18-01-2010, 12:19:55 »

OPOMENA

Čuj, reći ću ti svoju tajnu:

Ne ostavljaj me nikad samu
Kad neko svira.
Mogu mi se učiniti
Duboke i meke
Oči neke
Sasvim obične.

Može mi se učiniti
Da tonem u zvuke,
Pa ću ruke
Svakom pružiti.

Može mi se učiniti
Lepo i lako
Voleti kratko
Za jedan dan.

Ili mogu kom reći u tome
Času čudesno sjajnu
Predragu mi tajnu
Koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
Kad neko svira.

Učiniće mi se negde u šumi
Ponovo sve moje suze teku
Kroz samonikle neke česme.

Učiniće mi se crn leptir jedan
Po teškoj vodi krilom šara
Što nekad neko reći mi ne sme.

Učiniće mi se negde kroz tamu
Neko peva i gorkim cvetom
U neprebolnu ranu srca dira.

O, ne ostavljaj me nikad samu,
Nikad samu,
Kad neko svira.
__________________
Sačuvana
NameNo
Prijatelj
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6674



« Odgovor #15 poslato: 18-01-2010, 12:20:50 »

Desanka Maksimovic

SREĆA

Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate
i noć kad ponovo od mene odu.
Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime
i kad nam srca biju ritmom plača.
Nije mi žao što će života vode
odneti i moje grane zelene;
sad neka mladost i sve neka ode:
on je zadivljen stao kraj mene.

______________________________
Sačuvana
NameNo
Prijatelj
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6674



« Odgovor #16 poslato: 18-01-2010, 17:53:18 »

" ... ti si mi tada reći mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve. "


                         D.Maksimović

Sačuvana
NameNo
Prijatelj
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6674



« Odgovor #17 poslato: 23-01-2010, 11:20:00 »

Desanka Maksimovic

NASA TAJNA

O tebi necu govoriti ljudima.
Necu im reci da li si mi samo poznanik bio
ili prijatelj drag;

ni kakav je, ni da li je u nasim snovima i zudima
dana ovih ostao trag.

Necu im reci da li iz osame, zedji, umora,
ni da li je ikada ma koje od nas drugo volelo;
niti srce nase da li nas je radi nas
ili radi drugih kadgod bolelo.

Necu im reci kakav je sklad
oci nase cesto spajao u sazvezdje zedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.

Necu im reci da li je zivot
ili od smrti strah spajao nase ruke;
ni da li zvuke smeha voleli smo vise
od suma suza.

Necu im reci ni jedan slog jedini,
sta je moglo, ni da li je moglo nesto,
da uplete i sjedini duse nase kroz citav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo sto je doslo
onome sto je bilo.

Nikome necu reci kakva se zbog tebe pesma dogadja
u meni vecito:
da li opija toplo kao sume nase s proleca;
ili tiha i tuzna cuti u meni recito.
O, nikome necu reci
da li se radosna ili boleca
pesma dogadja u meni.

Ja vise volim da precutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetloscu sja
i zora i noc i dan;
tamo gde su podjednako tople
i sreca i bol ziva;
tamo gde je od istog vecnog tkiva
i covek i njegov san.
Sačuvana
tatoo
Prijatelj
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Žena
Poruke: 9132


NEKO NAS POSMATRA


« Odgovor #18 poslato: 23-01-2010, 14:15:12 »

"Opsena"

Ti si kao zvezda jednog jutra slave,
A u meni osta kao crna rana;
Ti si trista vrela sto bruje i plave -
Da sva budu jedna suza otrovana.

Bese kao carska galija kroz pene,
S glasom o pobedi; bese u cas zore
Himna zemlje suncu; a samo za mene -
Red crnih zastava sto kroz mrak vihore.

Ruka ti je bela meka kao cvece,
A moja ostade sva okrvavljena,
Otkud si i ko si, niko znati nece;
Ljubav ili mrznja, sudba ili zena.

Jovan Ducic

Sačuvana
NameNo
Prijatelj
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6674



« Odgovor #19 poslato: 08-03-2010, 13:42:08 »

Čežnja

Sanjam da ćeš doći:
jer mirišu noći, a drveće lista,
i novo se cvece svakog jutra rodi;
jer osmesi ljupki igraju po vodi,
i proletnjim nebom sto od sreće blista;
jer pune topole, i kao da hoće
k nebu, pune tople, nabujale žudi;
jer u duši bilja ljubav već se budi,
i mirisnim snegom osulo se voće;
jer zbog tebe čežnje u vazduhu plove;
svu prirodu Gospod za tvoj doček kiti.
Cveće, vode, magle, jablanovi viti,
sve okolo mene čeka te i zove.
Dođi! Snovi moji u gustome roju
tebi lete. Dođi, bez tebe se pati!
Dođi! Sve kraj mene osmeh ce ti dati
i u svemu čežnju opazićeš moju.
     

Desanka Maksimovic
___________________________________
Sačuvana
Stranice: [1] 2 3 Idi gore  
« prethodna tema sledeća tema »
Prebaci se na:  

Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2009, Simple Machines Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.103 sekundi sa 20 upita.